Učenički parlament Ekonomsko-trgovinske škole u saradnji sa psihologicom, Dženanom Đulović, organizovao je radionicu na temu „Ljubav“ sa ciljem da svi učesnici istraže ljubav kao kompleksno osećanje i specifičan međuljudski odnos, ali i da uvide njen značaj za sam život mladih i život uopšte. Jedan od ciljeva radionice jeste da prisutni prepoznaju pojavne oblike ljubavi na ekspresivnom, doživljajnom i bihejvioralnom planu i naprave razliku između ljubavi i obične zaljubljenosti. Radionicu je otvorila psihologica pitanjem „Kakve sve ljubavi postoje?“
Najčešći odgovori učenika bili su: partnerska ljubav, ljubav prema roditeljima, bratu ili sestri, prijateljima, roditeljska ljubav, ljubav prema sebi, prema Bogu, ljudima uopšte, životinjama, prirodi, radu, učenju, muzici, sportu, knjigama, jelu…
Psihologica je rezimirala da postoji mnogo različitih vrsta ljubavi i da svako od nas ima priliku da doživi ljubav u nekom njenom vidu. Mnogo toga, od ovog što je nabrojano, ni ne predstavlja ljubav, već izrazito interesovanje, veliku naklonost ili uživanje. Ipak, sve to može da bude manje ili više važno za naš život, tj. da utiče na kvalitet našeg života i na osećanja zadovoljstva i sreće. Psihologica naglašava da je tema ove radionice partnerska ljubav i njene osobenosti.
Ljubav je složen fenomen koji je teško definisati jer podrazumeva međuodnos različitih osećanja, ponašanja i stavova. U ljubavnom partnerskom odnosu prisutna je i prijatnost – kroz nežnost, poverenje, poštovanje, brigu, podršku, razumevanje, odgovornost, ali i neprijatnost – kroz strpenju za gubitak ljubavi, ljubomoru, tugu, nesporazume, sukobe… Ljubav je odnos između dve osobe od kojih svaka istovremeno i voli i biva voljena.
Erih From smatra da je ljubav veština (umeće) koja može da se nauči, ali je potrebno da je poznajemo, primenjujemo i postavimo kao svoj cilj. Prema Fromu, ljubav je davanje: jedna osoba daje drugoj ono najdragocenije od sebe – svoju radost, svoja interesovanja, razumevanje, znanja, humor, ali i tugu, strahove, razočarenja – sve izraze i manifestacije sebe. Ona ne daje da bi primila, kaže From. Davanje, samo po sebi, donosi radost i zadovoljstvo. Ljubav podrazumeva zainteresovanost i brigu za rast i razvoj voljene osobe, odgovaranje na njene potrebe, poštovanje njene individualnosti i poznavanje njene duboke lične suštine. U ljubavi, Ja i Ti funkcionišu kao Mi, ali Ja ostaje Ja, a Ti ostaje Ti, tj. svako zadržava svoju osobenost i ličnu autonomiju.
Tokom radionice je više puta pomenuta razlika u ispoljavanju ljubavi i zaljubljenosti, pa su učesnici istraživali u čemu se ona sastoji i zašto je važno razumeti je.
Učesnici su izvlačili po nekoliko kartica sa izjavama koje se tiču oseta, osećanja, ponašanja i stavova u vezi sa partnerskim odnosom.
Na sredini kruga je bilo tri papira sa natpisima Ljubav, Zaljubljenost i Ne mogu da se odlučim. Zadatak učesnika je bio da pažljivo pročitaju sve kartice koje su dobili i da ih rasporede na papire u odnosu na to da li određenu izjavu izgovara osoba koja je zaljubljena ili osoba koja u čijoj je partnerskoj vezi razvijena ljubav. Ukoliko učesnici ne mogu da se opredele povodom neke izjave, tj. Nisu sigurni o čemu se radi, stavljaju karticu sa tom izjavom na treći papir.
Kada su svi učesnici rasporedili svoje kartice, diskutovali se sve tri grupe odgovora. Papiri sa natpisima su lepljeni na pano, jedan pored drugog, a grupe kartica koje su bile na njima postavljene uzima psihologica. Ona je, potom, podelila po jednu karticu iz prve grupe određenom broju učesnika. Jedan po jedan, učesnici su čitali izjave sa kartica koje su dobili, a cela grupa, kroz diskusiju, utvrđivala je da li je kartica bila adekvatno raspoređena. Konsenzus nije obavezan, tj. kartica se konačno raspoređuje ispod onog natpisa za koji je glasala većina učesnika. Kartice su lepljene ispod odgovarajućeg natipisa, jedna ispod druge. Kada su sve kartice raspoređene dobijen je “poster”.
Razgovor sa učesnicima je nastavljen u vezi sa sledećim pitanjima:
- Koliko dugo i na koji način je poželjno da poznajemo neku osobu da bismo bili sigurni da li osećamo zaljubljenost ili ljubav?
- Koji su mogući ishodi zaljubljenosti, tj. šta se sve može osećati i kakvi mogu biti odnosi između dve osobe kad njihova zaljubljenost prođe?
- Zbog čega je važno da mladi ljudi nauče da prepoznaju razliku između ljubavi i zaljubljenosti?
- Na koji način je, tokom životnog ciklusa jedne osobe, važno zaljubljivanje, a na koji ostvarivanje ljubavi?
Psihologica je sa učesnicima rezimirala diskusiju oko sledećih teza:
Iako i ljubav i zaljubljenost zauzimaju važno mesto u sazrevanju svake osobe, ljubav nije isto što i zaljubljenost. Poželjno je razumeti ovu razliku zbog toga što je zaljubljenost burno i prolazno stanje u kojem mladi ljudi ne bi trebalo da donose značajnije odluke u vezi sa svojim partnerskim odnosom ili u vezi sa svojom budućnošću (npr. o stupanju u zasnivanju braka, prekidu školovanja, izboru profesije pod namernim ili nenamernim uticajem partnera, prekidu dotadašnjih prijateljstava, prekidu odnosa sa primarnom porodicom i sl). U stanju zaljubljenosti, osoba je sklona da precenjuje drugu osobu, kod nje vidi samo dobre, ali ne i loše strane – idealizuje je. Kada zaljubljenost prođe, kada se druga osoba upozna i realnije sagleda, može se razviti ljubav, ali su kao ishodi mogući i ravnodušnost, prijateljstvo, netrpeljivost, pa čak i mržnja. To će, najverovatnije, najviše zavisiti od toga u kojoj meri se podudaraju i dopunjavaju osobine i ponašanja zaljubljene osobe sa prepoznatim osobinama i ponašanjima druge osobe. Zaljubljivanje je u životu mladog čoveka veoma važno. S jedne strane, svako zaljubljivanje donosi osećanje prijatnosti, opuštenosti i sreće, a s druge strane svako “odljubljivanje” ili razočarenje skida ružičasti sloj sa “naočara” kroz koje se gleda na život, osobe i odnosi u njemu se realnije sagledavaju, a sve to doprinosi sazrevanju koje je uslov za buduće realizovanje odnosa ljubavi. Osoba se mora zaljubljivati kako bi jednog dana prestala da se zaljubljuje i bila sposobna stvarno da voli.
U rezimeu je učesnicima ukazano da ne postoji samo jedan smisao života. Sve što je jednom pojedincu vredno i važno u životu čini smisao života. Ljubav je veoma vredna i važna, ali nije jedino važna za život. Ljudi koji žive bez partnerske ljubavi mogu živeti veoma zadovoljavajući i srećan život, osim ako sami ne konstruišu da je to nemoguće.
