Hobi je aktivnost koja se redovno obavlja u slobodno vreme radi zadovoljstva. Ali poslednjih godina, očekivanja su se promenila: zabavne aktivnosti koje smo radili da bismo ispunili svoje slobodno vreme trebalo bi da budu produktivne, čak i profitabilne.
Hobi je nešto u čemu uživamo, što je samo naše, naš slobodan izbor. To je ono što radimo jer uživamo naprosto zato što dozvoljavamo sebi da uživamo i da nam je lepo baš to što radimo.
Učenički parlament i Vršnjački tim Ekonomsko-trgovinske škole su sa profesoricama Almom Mujagić i Sabinom Šaćirović prisustvovali radionici vajanja u školi za dizajin tekstila i kože.
Vajanje poboljšava naše mentalno stanje, rasterećuje i opušta um. Oslobađa kreativne potencijale ličnosti, doprinosi razvoju samopouzdanja i osećanju samoostvarenosti i samoprihvatanja. Pomaže da se kvalitetnije nosimo sa osećanjima tuge, besa, ljutnje, frustracije. Odlično smanjuje neaktivnost i količnu vremena provedenog pasivno pred raznim ekranima. Smanjuje verovatnost razvoja depresije i anksioznosti i pomaže da se ne traže drugi “ventili za pražnjenje” kao što su alkohol, psihoaktivne supstance.
Važno za osećanje samokontrole i kontrole sopstvenog vremena. Daje osećaj slobode izbora. Kada imamo hobi nastojaćemo odvojiti vreme za njega i kvalitetnije upravljati svojim vremenom sa manje praznog hoda i bolje postaviti prioritete.
Uči nas da je sasvim u redu da budemo opušteni i rasterećeni. Da radimo nešto neobavezno, a izazovno i zabavno. Uči nas i da vreme provodimo u onome što nas ispunjava iako nam ne donosi finansijsku dobit praveći tako preko potrebnu ravnotežu u vremenu prenaglašenog značaja materijalnih vrednosti.
Uz vajanje se možemo prisetiti ili naučiti da je sasvim u redu da napravimo nered samo zato što volimo ono što radimo. Otpuštamo potrebu za “savršenim redom” i predvidljivošću.
Ako nam se ono što radimo ne sviđa ili nam ne prija ili se više ne pronalazimo u tome, ne moramo ni da nastavimo. U različitim životnim dobima i situacijama različita su nam interesovanja i mogućnosti (fizičke, mentalne, emotivne, finansijske).
Prihvatanjem potrebe za promenom iz najrazličitijih razloga poboljšavamo naše veštine prilagođavanja na različite životne situacije i izazove. Suština je da se nečim bavimo samo zato što nas čini srećnim i da to je sasvim dovoljan razlog. Otpuštamo i maksimalističke zahteve od sebe.
Čak i ako nismo dobri u tome, nije bitno. Bitno je da prihvatamo da je to sasvim u redu i uživamo u nesavršenosti onoga što radimo.
Vajanje je učenicima pomoglo da izađu iz zamorne rutine svakodnevice i posvete vreme samo sebi. Aktivnost koju su odabrali zato što im daje zadovoljstvo omogućilo im je da se opuste i otpuste preopterećenje čak i ako traje relativno kratko vreme. Dalo im je i osećaj produktivnosti, svrhe, veće zadovoljstvo i osećanje postignuća.
Vajanje im je pomoglo da budu prisutni u sadašnjem trenutku. Preusmerilo je njihov um sa stresnih razmišljanja na aktivnosti u kojima su uživali. Povećanjem prisutnosti u sadašnjem trenutku poboljšali su kvalitet odnosa sa samim sobom, otklonili fokus na prošlost i budućnost i smanjili mogućnost nastanka depresije i anksioznosti.
Ovim hobijem učenici su se ohrabrili da prošire granice naše mašte, da vide svet drugim očima i otvarili um prema novom. Donelo im je sveža iskustva i izazove. Motivisalo ih je da uče i vežbaju, da budu bolji u onome što rade iz zadovoljstva. Povezalo ih je sa ljudima sličnih interesovanja, proširilo teme za razgovor i učinilo lakšim uklapanjem u novu sredinu ili dodalo kvalitet već postojiećem.
Osim pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje hobiji deluju povoljno i na fizičko. Pretvaranje nekog oblika fizičke aktivnosti u hobi odličan je način za povećanje nivoa energije, fizičke snage i zdravlja.
Da bi hobi bio zaista blagotvoran neophodno je da ne bude na neki način direktan produžetak ličnih profesionalnih aktivnosti. Važno je i da bude realno postavljen u odnosu na naše fizičke, mentalne i materijalne mogućnosti.
Ukoliko nam je nešto od toga trenutno nedostižno treba put do cilja podeliti u više lakše dostupnih koraka (npr. povećanje fizičke spremnosti, učenje veština, kupovina materijala i opreme). Na ovaj način ne samo da uživamo u dostignutom cilju nego i u putu do njega. Dobro je oslušnuti sebe, prisetiti se šta smo voleli ili želeli kao deca. Jedino moranje kod hobija je da uživamo u njemu, jer ako nije uživanje onda to nije hobi.
Cilj radionice je bio da vajanjem učenici dožive zadovoljstvo prilikom menjanja oblika materijala, što posebno razvija maštu i kreativnost, a ujedno i upoznaju različite tehnike rada sa glinom i osećaj za prostor, veličinu, proporciju i oblik.
Sabina Šaćirović
