Učenici Ekonomsko-trgovinske u Novom Pazaru, rukovodstvo škole, zaposleni i predstavnici sindikata odali su pomen ubijenim đacima i radniku škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Oni su zajednički, okupljeni u dvorištu škole, izrazili duboko saosćanje sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije i podelili tugu sa učenicima iz Beograda koji su izgubili drugare kao i sa svima koji su direktno i indirektno pogođeni tragedijom.
Kao izraz tuge i saosećanja učenica Kanita Islamović se prisutnima obratila stihovima:
„Čuo sam pucanj
i tada u meni
pukao je bol,
potekle su suze,
čuli su se vrisci
i govor dečije tuge.
Video sam krv,
ali ne plašim se ja
jer pred mojim očima
kao u filmu
tekle su uspomene
i ovaj treći maj.
Mama, ne brini,
ovde je bajka
deko, srešćemo se
jednog dana
život ide dalje,
ne gledaj rane
glavu gore i nastavi dalje.
Gore sam u raju,
s osmehom u beskraju
ovde u belom stojim,
znajte čuvam vas i volim
do svemira i zvezda,
znajte još uvek postojim.
Za suze ne želim da znam,
gotov je treći maj.
u nebo pogledaj
tamo zvezda sja,
sja-jer tu sam ja.
Mama, ne plači
tata, čuvaj je
seko, volim te,
bato, grli je.
Znaj lepo je ovde,
jer Draga (Dragan-portir) nas čuva
ne brini mama
da ne budem ljuta.
I Sunce kad sja
u nebo pogledaj
iza svakog oblaka
u svakoj kapi kiše
u svakoj zvezdi što kraj tebe diše
ja tu stojim
ZAUVEK DO NEBA TE VOLIM!“
„Koji je broj ubistava za koje smo upoznati, a koliki je broj onih za koje nismo? Koliko je njih glas podiglo putem oružja, koliko je onih koji su ruku podigli na sebe, a koliko onih koji su oružje uperili u druge? Kao što su oni uperili prstom u njega, tako je on uperio prstom u njih. Nijedan vid nasilja nije opravdan. Ali on je rezultat nerazumevanja, pritiska, osude, nametanja stavova, i jos mnogo toga.“ kazala je Jovana Nikolić.
„Svi smo odgovorni za ovo delo, svakim danom, na društvenim mrežama, u školi, nesvesno doprinesemo da se neko oseća loše. Ovaj stravičan događaj neka nam bude podsetnik da probudimo empatiju u sebi, da je budimo u drugima i ne odustajemo od toga.“ kazala je Nina Ristović.
Svi prisutni su minutom ćutanja odali počast žrtvama.
Potresne poruke, od kojih suze same polaze ostavljene su ispred škole.
„Ne ponovilo se nigde i nikome.“
„Neka je nevinoj deci večni mir, suosećanje s članovima ubijenih je naša slika, naša ljudskost i naš karakter i odgoj.“
Nemojte plakati kada zakoračite na prag naše sobe i kada ugledate da nas više nema, pogledajte u nebo jer smo mi sada gore i čuvamo vas više od svega.“
