Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Učenički tim i Tim za borbu protiv nasilja Ekonomsko-trgovinske škole obeležili su Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Članovi ovih timova predvođeni profesoricama Almom Mujagić i Sabinom Šaćirović organizovali su tribinu na kojoj se govorilo o prevencijama, ranom otkrivanju, simptomima i načinima kontrole šećerne bolesti. Predavačice bile profesorice dr. Emina Osmanović-Čarovac i Azra Aličković. Tribinu su otvorile učenice Kanita Islamović i Nadija Zekić, a prisustvovali su učenici, nastavnici i uprava škole.

Istina je da je dijabetes epidemija 21. veka, a njenim posledicama se ne govori ni približno koliko bi trebalo.

Međunarodni dan borbe protiv dijabetesa posvećen je prevenciji i edukaciji i obeležava se 14. novembra već pune tri decenije, sa ciljem da se radi na edukaciji kako mladih tako i ljudi uopšte.

Ovim datumom se odaje počast naučniku Frederiku Bantingu – dobitniku Nobelove nagrade i doktoru koji je svojim otkrićem uspeo da spasi milione ljudskih života. Tokom svojih istraživanja došao je do jednog od najvažnijih svetskih dostignuća – otkrića insulina. Zajedno sa svojim kolegom Čarlsom Bestom, iz psećih pankreasa uspeo je da izoluje ovu supstancu koju je potom davao psima sa dijabetesom i pratio nivo šećera u krvi. Nakon tog važnog pronalaska, započeta je masovna proizvodnja insulina koji je od tada sačuvao bezbroj života.

Učesnice tribine su istakle su da se danas u Srbiji svaka deseta osoba suočava sa izazovima ovog stanja koje može ostaviti razne posledice na rad organa u organizmu. Zato je izuzetno važno govoriti o tome kako ga sprečiti ali i kako reagovati ukoliko se pojavi.

Profesorica dr. Emina Osmanović-Čarovac objasnila šta je diabetes melitus i kako se klasifikuje.

Istakla je etiopatogenezu diabetes melitusa, homeostazu glukoze u krvi i sindrom rezistencije na insulin.

U okviru simptoma diabetes melitusa je napomenula da bolest može dugo vremena biti asimptomatska, sve do pojave izrazite hiperglikemije. Tri glavna simptoma su poliurija (učestalo i obilnije mokrenje zbog pojave glikozurije u periodima kada je glikemija iznad bubrežnog praga), polidipsija (pojačana žeđ zbog dehidratacije izazvane osmotskom poliurijum) i polifagija (pojačan apetit) uz prateće mršavljenje.

Dijagnostički kriterijumi su jako važni i zato se nekoliko puta dnevno meri vrednost glikemije u toku dana. Postoji jasno definisana terapija u okviru koje spada pravilna ishrana, fizička aktivnost, edukacija, samokontrola i medikamenti (insulin)..

Dijabetes je rastuća pretnja. Postoji više od 230 miliona ljudi sa dijabetes melitus širom sveta. Po nekim podacima taj broj će premašiti 350 miliona do 2025. godine.

Prema podacima iz 2003. godine, zemlje sa najvećim brojem obolelih od dijabetes melitusa su:

  • Indija (35,5 miliona obolelih)
  • Kina (23,8 miliona obolelih)
  • SAD (16 miliona obolelih)
  • Rusija (9,7 miliona obolelih) i
  • Japan (6,7 miliona obolelih).

Do 2025. godine broj obolelih će se udvostručiti u Africi, Istočnom Mediteranu, Srednjem Istoku i Jugoistočnoj Aziji:

“Zahvaljujući dijabetesu postala  sam pravi borac. Dijabetes posmatram kao neposlušno dete kome je potreban dvadesetčetvoročasovni nadzor da ne bi pravilo nestašluke. Ne dozvoljavam da me dijabetes kontroliše niti da mi dijabetes postavlja granice. Naprotiv, dijabetes mi pomaže da limite srušim i omogućio mi je iskustva koja drugačije ne bih imala”-kaže Sara Čuljak, učenica četvrtog razreda.

Ona je istakla da od dijabetesa boluje od svoje dvanaeste godine. Prenela je svoja iskustva kako je nositi se sa dijabetesom u sredini gde nije dovoljno razvijena svest o ovoj bolesti, kao i  situacije, stanja u kojima se mogu naći osobe obolele od dijabetesa i u kojima se ona nekoliko puta našla.

Ukazala je na odnos vršnjaka i celokupne zajednice prema herojima koji se bore protiv dijabetesa.

U Srbiji godišnje oko 770 hiljada stanovnika oboli od dijabetesa. Neslavna statistika govori da se svake godine povećava broj sve mlađe dece koja su na insulinskoj terapiji.

Ovaj datum je posebno važan i za Gorana Miloševića čija ćerka Helena boluje od dijabetesa. On je osnovao novosadski ogranak Udruženja “Alarm” koje okuplja roditelje dece obolele od dijabetesa a zahvaljujući njihovoj inicijativi, u svim osnovnim i srednjim školama uveden je Protokol o postupanju u školama sa učenicima obolelim od dijabetesa ove školske god.

Profesorica Azra Aličković, ujedno i roditelj devojčice sa dijabetesom je sa prisutnima podelila  izazove  na koje nailazi  u Novom Pazaru, kako u školi, svojoj okolini tako i u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Nakon izlaganja, prisutni su postavljali pitanja:

  1. Kako da sprečimo nastanak šećerne bolesti?
  2. Ko je u povećanom riziku tj. ko treba da se plaši da će možda dobiti diabetes mellitus?
  3. Kako da znam da možda baš ja nemam dijabetes? Koji su to simptomi koji mogu da ukažu na bolest?
  4. Kako možemo da pomognemo na licu mesta nekom ko ima pogoršanje bolesti i kako da znamo da li mu je skočio ili pao šećer?
  5. Koja je najbolja terapija? Znači li to da neko ko ima dijabetes ne sme nikada da jede slatkiše?

Po završetku tribine prisutni su proveravali nivo glukoze u krvi.

Nadamo se da ćete posle ove trbine imati vise razumevanja i empatije prema osobama koje vode svakodnevnu borbu, a svakoj osobi koja ima dijabetes imamo da porucimo: “Niste sami i nije sramota imati dijabetes. Čak i ako limiti postoje, njih ne određuje dijabetes.”

Sabina Šaćirović