Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.

25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. god.

Tim povodom Učenički parlament i Vršnjački tim Ekonomsko–trgovinske škole sa profesoricama Almom Mujagić i Sabinom Šaćirović su organizovali tribinu čiji je predavač bila diplomirani psiholog Dženana Đulović.

Prisustvovali su učenici, nastavnici, uprava škole, predstavnici učeničkih parlamenata sa koordinatorima Medicinske škole, Ugostiteljsko-trgovinske škole, Škole za dizajin i projektovanje tekstila i odeće, Tehničke škole, kao i psiholog osnovne škole „Vuk Karadžić“ i predstavnica Svetionika.

Iako bi svet bio mnogo lepše mesto kada bi ljudi bili ispunjeni jedino pozitivnim emocijama-ljubavlju, poštovanjem, tolerancijom, nažalost nije uvek tako.

Tribinu su otvorili Kanita Plojović i Damnjan Ravić izvedbom Emine Jahović „Ne plašim se“.

Voditeljke Hankija Omerović i Dalila Ćatović su najavile Nikolinu Ristović koja se prisutnim obratila sledećom recitacijom:

“Prvi put sam dobila samar jer ne kuvam kao njegova majka. U avgustu sam obukla duge pantalone umesto suknje, jer sam komsiji u hodniku rekla “dobar dan”. Treći put, držeći maramicu na napukloj slepoocnici, brisala sam sopstvenu krv s pločica, pitajući se kako sam mogla pomisliti da izađem nasminkana na ulicu. Četvrti put sam tražila pomoć, ali rečeno mi je da meni pomoć treba, jer samo “luda” žena veruje da je neko tuče iz mržnje. Trebalo bih biti zahvalna što me tuče, jer to je, navodno, iz ljubavi. I tako u nedogled, sve dok nisam rekla NE. Ne želim biti žrtva. Čovek je stvoren da voli, oseća i bude voljen. U prirodi svih nas je da imamo nekoga s kim delimo dobro i loše. Ljubav nisu podlivi i modrice, nije izolacija od ostatka sveta. Ženo, nemoj dopustiti da te neko ubedi da moraš trpeti, da moraš drhtati. Zaslužuješ ljubav, pažnju i nežnost. Ti koji ovo čuješ, dok ti misli lete negde tamo, zamisli da je umesto te žene tvoja majka, sestra ili možda tvoje dete. Nije od suštinskog značaja šta će reći komšija, da li će se neko u porodici podsmevati ili hoće li deca sutra osuđivati. Jer, ako su tvoja majka, baka, sestra trpele, ti ne moraš. Ni jedan razlog nije dovoljno valjan da bi ostala i postala nečija žrtva.”

Kako bi promenili način razmišljanja i probudili svest o muško-ženskim odnosima učenici Kanita Islamović, Amar Islamović, Džejlan Osmanović i Elhan Pljakić su predstavili film.

Diplomirani psiholog Dženana Đulović je istakla da smo u poslednje vreme svedoci da pojedinci čine gnusna dela da se i mi mladi pitamo kako tome stati na put. Vršnjačko nasilje, nasilje u porodici, nasilje nad ženama, dokle više? Hocemo odgovore, želimo da promenimo nešto,a mi to ne možemo sami. Zato smo danas tu, da ne ćutimo na ovu temu, da glasno kazemo STOP nasilju.

Potom je usledila recitacija učenice Kanite Islamović:

„Ubijte nas.

Ubijte nas danas, 

Ubijte nas odmah, jer to nam dođe kao blagoslov.

Bar svaki dan nećemo morat da razmišljamo, da li smo obukle prekratku suknju, da li smo ispravno stavile hidžab? Vidi li nam se možda vidi vlas kose, imamo li previše šminke.

Da li ću ispuniti vaša očekivanja ako se udam do 25-e i zašto pobogu ne želim dete? Zašto si abortirala?

Plašiš se?

Ma sigurno te je strah.

Samo mi vi ne pričajte o strahu.

Strah za ćerku koja ima 25, 35 ili 11.

Ovde niko nije siguran.

Da li ce ih biti petorica, dvoica ili jeda. 1,2,3,4,5,6,7 sati i šta ona uopšte tamo sama radi? Zato nas ubite odmah da ne moramo svakoga dana trpeti vaše prljave šake po nama dok nam dušu jedete a onda istim tim usnama u ogledalo ljubite. Ko je kog ljubio, ko je sa kim šetao i od kad uopšte usne imaju pol? A ako kažem nešto da li ću ispasti glupa? A da li ćes ti ispasti iz takta? Pitaju nas zato ne dižete ruke? Mislite kao oni na nas? Mi dižemo ruke mirno, a vi nam ih spuštate. Mi spuštamo glas, a vi urlate, drečite i vičete na nas. Ali mi znamo da te vapaj za pomoć pa tako ćutimo. Ćutimo danima, ćutimo godinama, ćutimo vekovima. Ćutimo jer znamo da reči spasa nemamo. A kada kažemo nešto ili napišemo izbrišu nam tekst, izbrišu nam glas, izbrišu nas sa lica zemlje. Nama će mesto biti u kuhinji onda kada vi počnete donositi ispravne odluke u kožnim foteljama. A plašim se da ćete nas pre sve poubijati nego što će se to desiti. Zato nas ubite odmah jer to nam dođe kao blagoslov. Bar svaki dan nećemo morati da razmišljamo da li će te isporvocirati moj stas, stav, pogled, reč ili glas. Da li će te isporvocirati što sam crna, što nosim maramu ili štikle. Ili sto ljubim usne drigačije od tvog ukusa. Jer vas, vas mučenicke duše iz tame isprovocira sve sto ima veze sa istinom i pravom ili slavom ili pravdom ili zdravim razumom i glasom. Zato nas ubite odmah jer to nam dođe kao blagoslov. Bar više nećemo imati strah i bol od buđenja. Ko je koga ljubio? Ko je sa kim šetao? I od kad uopšte usne imaju pol? Ako nešto kažem da li ću ispasti glupa, a da li ćes ti ispasti iz takta? 

A zašto ne dignete ruke? 

Misliš kao oni nas? 

Mi dižemo ruke mirno, a vi nam ih spuštate. A kad spuštamo glas, vi vičete, urlate i drečite. Ali mi znamo da je to vapaj za pomoć, pa ćutimo. I tako ćutimo, ćitimo, ćutimo.

Ćutimo danima, ćutimo godinama, ćutimo vekovima, ćutimo jer nemamo reči spasa. A i kada nešto pokažemo ili napišemo izbrišu nam tekst, izbrišu nam glas, izbrišu nas sa lica zemlje. Nama će mesto u kuhinji biti onda kada vi počnete da donosite ispravne odluke i zakone u kožnim foteljama. A plašim se da ćete nas pre sve poubijati pre nego što se to desi i zato nas ubite odmah, jer više ne možemo razmisljati svaki dan da li će te moj pogled, stav, ili miris ili glas isprovocitati. Da li ti smeta koja kosa ili to što sam crna ili što nosim maramu ili štikle. Jer vas, vas nučeničke duše iz tame isprovocira sve što ima veze sa istinom i pravom, ili stavom, ili pravdom. Ili zdravim razumom i glasom. Zato nas ubite odmah, jer to nam dođe kao blagoslov. Bar više nećemo morati da živimo u bolu i strahu od buđenja.“

Zalažemo se da se naša reč protiv nasilja nad ženama čuje danas i svakog sledećeg dana, jer o ovome ne sme da se ćuti.

Na sceni su izašli modeli sa porukama.

Poruka učenika je jasna: „Ne ćuti! Prijavi! NE znači NE!“

Tribina je završena nadom da je probuđena svest o važnosti ove teme i da će naše sutra biti mnogo bolje od ovog danas.

Datum:                                                                                Koordinator učeničkog parlamenta:

15.12.2023.god.                                                                                              Sabina Šaćirović