U okviru obeležavanja Dečije nedelje realizovana je aktivnost u vidu simulacije i debate na temu vršnjačkog nasilja, sa posebnim osvrtom na prepoznavanje verbalnog i psihološkog nasilja, razumevanje osećanja učenika koji su izloženi nasilju, analizu uloge posmatrača i podsticanje odgovornog reagovanja na nepravdu.
Cilj aktivnosti bio je da se učenici podstaknu da prepoznaju različite oblike vršnjačkog nasilja, uključujući i one koji nisu odmah vidljivi, kao što su ismevanje, ignorisanje, namerno isključivanje iz grupe, ponižavanje, neprijatni komentari i drugi oblici ponašanja koji mogu negativno uticati na samopouzdanje i emocionalno stanje pojedinca. Poseban akcenat stavljen je na razvijanje empatije, međusobnog poštovanja, solidarnosti i svesti o značaju pravovremenog reagovanja na nasilje.
Tok aktivnosti
1. Uvodni razgovor i simulacija situacije
Aktivnost je započeta uvodnim razgovorom o vršnjačkom nasilju, njegovim pojavnim oblicima i posledicama koje može ostaviti na pojedinca i grupu. Učenicima je ukazano na to da nasilje nije prisutno samo u situacijama kada dolazi do fizičkog sukoba, već se može ispoljavati i kroz reči, postupke, gestove, ignorisanje i namerno isključivanje pojedinca iz društva.
Nakon uvodnog razgovora organizovana je kratka simulacija situacije iz svakodnevnog života srednjoškolaca. Učenici su kroz podelu uloga prikazali situaciju u kojoj se jedan učenik pridružuje grupi vršnjaka, ali umesto prihvatanja nailazi na podsmešljive komentare, ignorisanje, prevrtanje očima i neprijatne reakcije ostalih učenika. U simulaciji je prikazano i isključivanje učenika iz zajedničke komunikacije i dogovora, čime je ukazano na to da psihološko i verbalno nasilje može biti prisutno i bez otvorenih pretnji ili fizičkog kontakta.
Kroz ovu scenu učenici su imali priliku da sagledaju kako naizgled bezazleni komentari i postupci mogu prerasti u oblik ponižavanja i odbacivanja. Posebno je istaknuto da ponašanja koja se često opravdavaju šalom ili zabavom mogu povrediti drugu osobu, naročito kada se ponavljaju i kada je njihov cilj da se pojedinac ponizi, izoluje ili učini manje vrednim u očima vršnjaka.
2. Debata i razgovor sa učenicima
Nakon završetka simulacije usledila je debata u kojoj su učenici analizirali prikazanu situaciju i iznosili svoja mišljenja, stavove i zapažanja. Kroz razgovor su podstaknuti da prepoznaju učesnike u situaciji, njihove postupke, motive i moguće posledice takvog ponašanja.
Učenicima je postavljeno pitanje da li se u prikazanoj situaciji dogodilo nasilje, ko je bio izložen nasilju, a ko je svojim postupcima ili komentarima doprinosio stvaranju neprijatne atmosfere. Razgovaralo se o tome da li je neophodno da postoji fizički kontakt da bi se neko smatrao žrtvom nasilja i zbog čega psihološko i verbalno nasilje ponekad ostaje neprimećeno ili se ne shvata dovoljno ozbiljno.
Učenici su usmeravani da prepoznaju značaj ponavljanja neprijatnih postupaka, namere da se druga osoba povredi ili ponizi, kao i neravnoteže moći koja može postojati između učenika. Naglašeno je da pojedinačan neprijatan komentar ne mora uvek predstavljati vršnjačko nasilje u užem smislu, ali da svaki oblik vređanja, ponižavanja i nepoštovanja zahteva odgovarajuću reakciju i ne treba ga zanemarivati.
3. Prepoznavanje emocija i razvijanje empatije
Poseban deo debate bio je posvećen prepoznavanju emocija učenika koji je u simulaciji bio izložen podsmehu i isključivanju. Učenici su podstaknuti da razmisle o tome kako se osoba može osećati kada je vršnjaci ignorišu, kada joj se podsmevaju ili kada je namerno izostavljaju iz zajedničkih aktivnosti.
Razgovaralo se o osećanjima tuge, stida, usamljenosti, nesigurnosti, neprihvaćenosti i straha od daljeg odbacivanja. Istaknuto je da posledice psihološkog i verbalnog nasilja nisu uvek vidljive, ali mogu značajno uticati na samopouzdanje učenika, njegov odnos prema školi, motivaciju za učenje i spremnost da učestvuje u zajedničkim aktivnostima.
Učenici su podstaknuti da situaciju sagledaju iz perspektive osobe koja trpi nasilje i da razmisle kako bi se oni osećali da se nađu u sličnoj situaciji. Na taj način razvijana je empatija, odnosno sposobnost razumevanja tuđih osećanja i potreba, kao i svest o tome da svako svojim ponašanjem može doprineti stvaranju sigurnijeg i prijatnijeg školskog okruženja.
4. Uloga posmatrača u situacijama vršnjačkog nasilja
Jedno od ključnih pitanja debate odnosilo se na odgovornost učenika koji prisustvuju nasilju, ali ne učestvuju direktno u njemu. Razmatrano je da li ćutanje, smejanje, podržavanje provokatora ili izostanak reakcije mogu doprineti tome da se nasilje nastavi.
Učenicima je ukazano na to da posmatrači imaju važnu ulogu u sprečavanju i zaustavljanju vršnjačkog nasilja. Njihova reakcija može uticati na ponašanje grupe i na osećaj sigurnosti učenika koji je izložen neprijatnostima. Smejanje uvredljivim komentarima, podsticanje provokatora ili posmatranje situacije bez traženja pomoći mogu kod osobe koja vrši nasilje stvoriti utisak da je takvo ponašanje prihvatljivo.
Istovremeno, naglašeno je da se od učenika ne očekuje da se izlažu opasnosti ili samostalno ulaze u sukob. Odgovorno reagovanje može podrazumevati pružanje podrške učeniku koji je povređen, odbijanje učestvovanja u ismevanju, prijavljivanje nasilja nastavniku ili odeljenskom starešini, kao i obraćanje drugoj odrasloj osobi od poverenja.
Kroz razgovor je ukazano na značaj solidarnosti i hrabrosti da se reaguje na nepravdu, uz procenu situacije i izbor bezbednog načina pružanja pomoći. Posebno je istaknuto da niko ne treba da bude ostavljen sam u situaciji u kojoj se oseća ugroženo, poniženo ili odbačeno.
5. Lični stavovi i iskustva učenika
U završnom delu debate učenici su podstaknuti da razmisle o tome da li su se u školskom okruženju susretali sa sličnim situacijama i zbog čega je ponekad teško reagovati na verbalno i psihološko nasilje. Razgovaralo se o strahu od odbacivanja, pritisku vršnjačke grupe, bojazni da bi i sami mogli postati meta podsmeha, kao i o uverenju da se pojedine situacije ne tiču onih koji u njima ne učestvuju neposredno.
Istaknuto je da je važno razlikovati bezazlenu šalu, u kojoj svi učesnici dobrovoljno učestvuju i osećaju se prijatno, od ponašanja kojim se neko povređuje, ponižava ili isključuje iz grupe. Naglašeno je da namera da se neko nasmeje ne opravdava postupke kojima se narušavaju dostojanstvo, samopouzdanje i osećaj sigurnosti druge osobe.
Učenicima je ukazano na važnost pravovremenog obraćanja nastavnicima, odeljenskom starešini, stručnoj službi škole ili roditeljima kada primete nasilje ili se sami nađu u takvoj situaciji. Istaknuto je da prijavljivanje nasilja ne predstavlja izdaju vršnjaka, već odgovoran postupak usmeren na zaštitu svih učenika i sprečavanje ponavljanja neprimerenog ponašanja.
Realizacijom simulacije i debate na temu vršnjačkog nasilja učenici su podstaknuti da dublje razumeju različite oblike nasilja, prepoznaju posledice verbalnog i psihološkog povređivanja i sagledaju značaj sopstvene uloge u stvaranju bezbednog školskog okruženja.
Aktivnost je bila usmerena na razvijanje empatije, tolerancije, solidarnosti, međusobnog poštovanja i odgovornosti. Posebno je istaknuta važnost uloge posmatrača, koji svojim ponašanjem mogu doprineti nastavku nasilja, ali i njegovom sprečavanju pružanjem podrške, odbijanjem učestvovanja u ponižavanju i blagovremenim traženjem pomoći.
Zaključeno je da škola treba da bude mesto u kojem se svaki učenik oseća prihvaćeno, sigurno i poštovano, bez obzira na svoj izgled, osobine, interesovanja ili društveni položaj. Prevencija vršnjačkog nasilja zahteva kontinuirano razvijanje kulture dijaloga, razumevanja i uvažavanja različitosti, kao i zajedničko delovanje učenika, nastavnika, roditelja i stručnih saradnika.
Aktivnost je realizovana u okviru Dečije nedelje, sa ciljem da se podigne svest o značaju nenasilne komunikacije, prepoznavanja nepravde i odgovornog reagovanja na svaki oblik vršnjačkog nasilja, uz poruku da svako može doprineti tome da škola bude sigurnije i humanije mesto za sve.
U realizaciji aktivnosti učestvovali su: pedagog Belkisa Rašljanin, psiholozi Dženana Đulović i Azra Ljajić, kao i profesorke Alma Mujagić, Dalila Ničević i Sabina Šaćirović.
U Novom Pazaru, Koordinator Učeničkog parlamenta
08.10.2026. godine Sabina Šaćirović
